Branič

АСТ10 УВЕКА 1К слибА

57

стоји нехат или не, пошто је извршилац о наступању одређеног кривичног дела у потпуном пијанству знао. Ипак имали бн и овде посла са "нехатом с тога, што неурачунљивост опијањем није била жељена, извршилац је полазио са гледишта, да ће исто овог пута избећи. Вал.а нарочито напоменути да до примене нехатног асИо Н11ега јп саиза долази само и једино онда, ако се и за нехат код кривичног дела у питању кажшава. Пошто је основ кажњивости хотење извршења дела у стању подобности за урачунљивост, без важности је како је извршилац у стању неурачунљивостн азазване опијањем извршио предвиђену и хотену одн. нехатно непредвићену радњу. Увиђање саме радње извршења као и могућност интензитета воље у времену сгања неурачунљивости изазване опијањем мора код ас(ло Нђега Јп саиза на супрот случаја из § 166 к. з. остати без примене, јеп је за угврћивање случаја аспо Пђега !п саиза исто без икакве важности. И ако као што смо напред видели прописи нехатног асИо Нђега 1П саиза могу ефикасно доћи до примене, само тамо где је и за нехатно извршено кривично дело предвиђено угрожење казном ипак наглашавамо, да је и наш законик, као и многи други модерни законици, предвиђајући горњу могућност унео већ споменути пропис § Ј66 к. з. По овоме законском пропису, за случајева где се иначе само за умишљај може казати, предвиђена је могућност кажњавања и з иначе неказниви нехат под условом разуме се, да је дело извршено у стању неурачунљивости изазване оиијањем, (у чему су и страни законици сложни), а да се за исто гони по службеној дужности што у извесној мери ограничава примену овога прописа само на извесну групу кривнчних дела предвиђених крив. законом, искључујући поред осталога читаву једну групу кривичних дела тзв. иступа.") Из овога што смо до сада рекли произлази, да је однос између ас1ш Нђега 111 саиза, однос субсидиаритета а с обзиром да про§ 166 к. з. има за задатак да испуни празнину која бн без њега постојала у нашем закону, § 166 к. з. обухвата само стање неурачунљивости иаазваио умишљајним или нехатним опијањем у коме је стању извршено ма какво кривично дело које у напред није било предвиђено или није сматрано могућим његово наступање, или пак иије одређено кривично дело, које се гони по службеној дужности, док се асПо Нћега т саиза, као што смо споменулн, односи на изазивање стања неурачунљивости ради извршења у њему каквог одређеног кривичног дела за чије је наступање по-

15 ) Упореди § 166 Југ. к. з. са § ЗЗОа Немачког крив. зак. одн. новеле од 24 новембра 1933 г., где је могућа кажњивост за сва крив. дела, без обзира на врсту истнх и начин гоњења, дакле и за иступе, — са Чл. 91 Италијанског крив. зак. од 1930 год. где се прави разлика између „пијанства произведеног вишом силом и неспособности за увиђање и вољу", за које се не кажњава, и осталих врсти пијанства предвиђених Чл. 92 од. I и II у в. Чл. 132 Итал. к. з. који предвиђају блаже или оштрије казне за дела извршена у стању опијености, — § 138 Данског крив. зак. од 1930 год. где лак нехат приликом довођења у стање пијанства искључује кажњивост (Лукас — Мон. Крим. Псих. 1928. Стр. 577 и даље) и др.