Branič

РО

„Б Р А Н И Ч"

ка полициска служба на читавом подручју бановине потчињена је бану ; ". Бан је међутим одговоран само Краљу, Сабору и хрватским судовима, а никако министру унутрашњих послова. И у многим осталим тачкама става 3 могли би се учинити приговори нејасности, контрадикторности и нецелисходпости. Примена тих прописа у пракси најбоље ће то показати. Овде се не мсже ипак мимоићи а да се не спомене последњи (пети) став чл. 2 Уредбе о бановини Хрватској, који гласи: „Министарски савет може преносити и друге послове са државних власти п установа у надлежност бановине Хрватске". Овај је пропис врло опасак и чудан: материјална комнетенција бановине није потпуно уређена, она може да се модификује, и то решењима Министарског савета. Уредба о бановини Хрватској претпоставља, по мишдењу владајућих, „фрагменат Устава"; тај Устав, односно његов фрагменат, регулише материју стварне надлежности, али то, што он регулише, Министарски савет (дакле и мимо Парламента и мимо Краља) може да мења и модификује! И оза одредба дала је повода различном тумачењу. Загребачки правници сматрају да се по њој може само проширивати материјална компетенција бановине Хрватске, београдски правници да се она може и сужавати. Са гледишта утврђеног текста, у праву су само загребачки правници; овај пропис је јаснији него пропис става 1, јер изречно говори о преносу послова са државних власти у надлежност бановине Хрватске. Нејасно је само какве то послове може да преноси Министарски савет и докле. Послови: пољопривреде, трговине, индустрије, шума, рудника, грађевина, социјалне политике, народног здравља, физичког васпитања, правде, просвете и унутрашње управе прекети су на Бановину генералном клаузулом става 1 уз ограничења става 3. Остаје, дакле, једна од две ствари. Или се могу на бановину Хрватску преносити послови осталих ресора или послови изречно резервисани за Државу у 12 тачака става трећег. Ако се стане на прво гледиште, онда Мииистарски савет може на бановину Хрватску пренети само компетенције: саобраћаја, поште, телеграфа и телефона, Еојске и морнарице и иностраних послова (јер о финансијама говори чл. 3 Уредбе). Ако се заузме друго гледиште, онда сва резервисаност надлежности за Државу постају прекарна и провизорна. Ништа више не може створити забуне и хаоса у новостворени правни поредак него цитирана одредба последњег става чл. 2 Уредбе о банозини Хрватској. III. Одредбе о надлежности, то су заиста најзамршеније и најнејасније одредбе у Уредби о бановини Хрзатској. Али има и другик прописа чији се домашај не може одмах схватити. Довољно је споменути чл. 14. Он дословце гласи: „У оним стварима у којима је Држава надлежна само за доношење закона може централна власт издавати општа упутства бановини за примену тих закона. циљу надзора кад извршењем тих закона од стране бановинских органа може централна власт слати своје органе Власти ба-