Branič

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА 227

.3 а скупштмну „пријављених" односно н а з б о р „д о ш л и х а к ц и о н а р а". У оба та списка, самим тим што морају бити спискови „а к ц и о н а р а", не могу се уносити: имена оних лица која су само привидно акционари или имена пуномоћника без ознаке акционара-властодаваца које претстављају. Како се, пак, испитивање правилности састава друштвене скупштине, утврђивање њеног кворума и гласање врше баш на основу спискова о којима је реч, то се мора закључити: да особе чија се имена не дају правоваљано у те спискове .унети не могу у зборском раду учествовати односно да у том раду могу суделовати једино прави акционари и они који иступају у њ и х о в о и м е. Следствено томе, псеудо-деоничар легитимациони цесионар, пуномоћник у виду привидног власника акција, какав други лажни члан друштва илн прикривени пуномоћник који дела у с в о ј е и м е нема правне могућности да узме учешћа у решавању или одлучивању скупштине. Због тога се и чл. 66, по коме акционар може, друго лице опуномоћити" да уместо њега на збору суделује и гласа, мора тумачити као пропис који дозвољава нечлановима или особама изван друштва да на скупштини врше деоничарека права само утолико, уколико при томе иступају у својству оних који с у о д отсутних акционара овлашћени да их заступају. Такво тумачење чл. 66 је тим исправније, што се противно понашање Т- ј. гласање у своје име са стварно туђим акц и ј а м а, чак ни онда када су оне у ту сврху уручене или привидно пренете, не може формално да подведе под један од два начина за гласање лимитативно предвиђених у поменутом члану: јер онај ко гласа у своје име, не гласа као лице „опуномоћено за т о". Уосталом, у погледу одлучивања на оснивачкој скупштини, и данас вреди наређење члана 12 ст. 2 п о к оме ни један акционар не може имати више од 10 гласова и које је било такође садржано у члану 65, члану, за који знамо: да је 1930 године укинут; да је дотле проширивао в а ж н о с т наређења о највише десет глаоова на скупштине које се, по образовању друштва, држе у току његовог посто јања; и да је стога био један од прописа који прећутно забрањује псеудоакционарима или прикривеним пуномоћницима да се користе претпоставком по којој је, док се противно не докаже, власник хартија на доносиоца онај који их поседује, како не би могли да, на основу те претпоставке, помоћу деоница које стварно припадају другоме, гласају у своје име, као прави акционари. Поред максимирања или ограничења броја гласова, члан 12 (ст. 5) предвиђа да, на оснивачком збору, приликом решавања о алорима као и о још неким питањима наведеним при крају става 4 истог члана, немају право гласа они акци■онари којих се дотично решавање „нарочито ,т и ч е".