Branič

-248

„Б Р А Н И Ч"

■нутог овлашћења Министарског савета не би могла пренети са .државе и њених органа на бановину Хрватску, према самоме ■тексту основне уредбе, изгледа да уопште и не постоји. И зато се сасвим оправдано може рећи: да је правни пут, ^који у погледу одрећизања и преношења надлежности зоди од државе ка бановини, врло кратак и удобан; а да ће тај исти пут, када се и уколико се њиме у истоме циљу буде полазило од бановине ка држави, бити врло дуг, тегобан и ризичан. То нам, поред осталога, доказује и недавно појављена дискусија између некојих наших правника, која се, изгледа нам, и у расправљању чисто правних питања и проблема, није могла потпуно ослобо.дити извесних политичких предубеђења и сугестија- 7 ) А то је истовремено и најбољи разлог, да и наш заједнички Министарски савет, када се и уколико се буде служио свсгјим горе поменутим овлашћењем, треба да поступа са пуно обазривости. Др. Видан О. Влагојгвик, адвокат — Београд. Није пошребно утврђивати правни основ и савесносш државине у спору, већ самО Шо да ла је сопсшвеник услед не упоШребе свога права изгубао право на Шужбу У спору пред Среским судом у Бајиној Башти тужилац је тврдио, да је његов дед по мајци живео у задрузи све до своје смрти са братом као неподељен. По дединој смрти, надживели брат приграбио је сзу заосталу имовину, па је она доцније прешла на кћер надживелог брата, а од ове на њене синове, који су сада тужени. Тужени су порекли тужбене наводе, па су између осталог тврдили, да су постали сопственици спорног имања по основу иаслеђа од своје мајке, односно свога деде, који је, као надживели задругар, наследио свога брата, такође задругара, искључивши из наслеђа све остале сроднике. Оспорили су тужиоцу право на тужбу, јер је исто застарело, пошто они тужени лично и преко својих предака држе и уживају спорно имање преко 50 година, те су тако поштеном, савесном и законитом државином и путем одржаја прибавили право својине на спорном имању. Срески суд у Бајиној Башти пресудом својом П.-70/38 од 17 априла 1939 год. удовољио је тужбеном тражењу и досудио тужиоцима тражено имање, одбацивши све приговоре тужених, а нарочито, приговор прибављња спорног имања путем одржаја

7 ) В. чланак проф. Тасића : Једно практично тумачење Уредбе о банозини Хрватској (Политика од 13 фебруара 1940), у вези са чланком истог аутора: За ■ сарадњу правника (Полатика од 18 фебруара 1940 и Архив за правне и друштвене науке од 25 фебруара 1940). Ту г. Тасић побија мишљење г. Ог. Фрање Жилића, по коме је надлежност државе у Уредби о бановини Хрватској наведена исцрпно и таксативно. тако да Министарски савет не би могао проширити надлежност државе уопште, док би, на против, могао проширитп надлежност бановине.