Branič

256

„Б Р А Н И Ч"

рочишту заступник тужиоца предложио је да суд донесе пресуду због изостанка туженика и тражио трошак. Ценећи предлог заступника тужилачке стран« и~ остале списе ове правне ствари суд је нашао: Да се из тужбе, прилога у тужби и доставнице, према којој је тужени позив за данашње рочиште примио, види, да се туженик- Чедомирналази на издожавању казне робије од 10 година, на коју је осуђен пресудом овога суда КЗП 280, 156, 521 и 115/36, 419 и 65/35 од 22-1Т-Г937 год. код казненог завода у Нишу и како је недавно започео издржавање поменуте казне, то суд налази да није био у могућности да на данашње прво рочиште дође и ако је позив за исто благовремено примио, па је с тога суд и донео закључак као у диспозитиву —§ 4—98 бр. 2. грпл." По рекурсу тужиоца, Апелациони суд у Скопљу закључком- од 23марта 1939 год. Пе 250, укинуо је закључак Окружног суда са разлога: „Апелациони суд упуштајући се у оцену рекурстгих разлога и предлога као и нападнутог закључка у границама рекурсних предлога налази да су рекурсни разлози осноЕани, јер када се из доставмице по 55/38-5 види да је тужени позив за прво рочиште примио двадесетог 20 јуна 1938 год. које је рочиште заказано за 19 септембар 1938 год. онда апелациони еуд налази да је први суд погрешио када је нашао да тужени с обзиром на пропис § 498 бр. 2 грпп. није био у могућности да на прво рочиште дође или пуномоћника пошаље пошто се у даном случају не може применити пропис на који се суд позвао јер је тужени имао доста времена и беа обзира што се на издржавању осуде налази а што га није могло спречита да за одређено рочиште ако он не би могао доћи да овласти способно лице по закону да га по овом спору заступа." По рекурсу тужене стране, Касациони суд у Београду закључком од 28 септембра 1939 год. Рек. 478 потврдио је закључак Апелационог суда са разлога: „Рекурсом се напада закључак призивног суда због тога што де тужилац, знајући да је тужени осуђен на 12 година робије и да је на издржавању казне у казненим заводу, — био дужан да претходно тражи да се туженом одреди старатељ — службеник који ће га заступати јг спору, па тек онда да подиже тужбу, а сем тога да тужени није могао. себи да одреди адвоката. Касациони суд ценио је овај истакнути рекурсни навод и налази да је правилан нападнути закључак рекурсног суда, пошто се и по нахођењу Касационог суда у овом случају не може применити наведени законски пропис јер је тужени, без обзира што се на издржавању осуде. налази, није био спречен да у смислу ? 127 грпп. одреди себи пуномоћника." Кад бранилац оптуженика, изјави правне лекове на записнику о главном претресу и у законом року не оправда их, суд не може бдређивати другог браниоца да у остављеном року изјави правне лекове. (Решење I већа Касационог суда у Београду од 5 маја 1936 год. КЖК. 23/36). У кривичном предмету противу К. 3. Окружни суд зд град Београд. решењем својим од 26 априла 1936 год. Кзп. 458/36 одбацио је ревизјиу браниоца оптуженику изјављену на записнику о главном претресу, са. разлога: „По § 341 тач. 2 ксп. суд ће одбити ревизију, ако лице које је ревизију изјавило није ни у изјави ни у оправдању појединице, јасно и одређено назначио која од повреда закона или ако бар разговетним упућивањем или нарочито нису наведене чињенице, из којих проистиче повреде закона. Како је бранилац оптуженог 3. на записнику о главном претресу изјавио ревизију и призив и тражио препис пресуде, али ревизију ни н& записнику о главном претресу ни у законом року није оправдао, односно