Branič

253

„Б Р А Н И Ч

га ј.е одредио за режисера. да ли је тај шеф био надлежан да га именује за режисера. па да буде стварно и месно надлежан за примање новца и вршење исплате. Даље непотпуна је пресуда и зато — вели жалилац — што је суд за 1. дело установио мањак од 29.883.48 дин. но не образлаже, зашто није тужио за тај мањак, већ само за износ од 7.299 дин. и да ли су у ову своту садржане и оне своте под II, Ш и IV а за које се посебно тужи. Напослетку непотпуност пресуде види жалилац и у томе, што у пресуди нкје тачно назначено, ко се има сматрати оштећеником, а то је важно зато, да се може устанозити, ко је овлашћен да стави предлог. Жалилац непотпуност пресуде окр. суда види још и у томе, што суд није установио, да ли заиста има мањка у држ. каси и колико, те да ли је он — жалилац — одговоран за тај мањак и напослетку није ценио садржину уверења, приложених списима. Оптужени се жали и због тога, што је пресуда Окружног суда противречна, јер је устаковио, да је њега шеф именовао за режисера а такво, означење противи се појму режисера, те искључује примену § 319 кр. з. Даље жалилац тврди, да је пресуда окружног суда противречна и зато, јер по делу под II једном исправом доказано, да је Т. А. упитну суму јануара 1933. г. примио. Извор и постанак те исправе пре суда не доводи у сумњу, па када је ипак установила његову кривицу онда је то установљење у протианости. са садржином спнса. 3) због повреде материјалког закона из § 337 бр. 1. сл. а) с. кр. п. што није доказано, да су инкриминирана дела, и за свако дело посебно изнаша, зашто није доказано. 4) због повреда материјалног закона из § 337 бр. 1. сл. в.) с. кр. п. што нема предлога овлашћеног лица за гоњење, нити је тај предлог поднешен у законском раку. 5) због повреде материјалног закона из § 337 бр. 2. с. кр. п. што он није био стварно и месно надлежан за примање новца од Фин. дирекције нити да врши исплате, јер није утврђено, да је био благајник, нити да му је каса прописно била предата у званичном делокругу, те зато не може постојати квалификација по § 319 кр. з. 6) због повреде мааеријалног закона из § 337 бр. 3. с. кр. п. што је поново суђен и за ствар бр. 171/933 без да му се пружила прилика, да се брани, и што је суд изрекао губитак часних права јер одредба § 46 бр. 4. кз. с. у конкретном случају не може да дође у обзир, а још мање се могао применити § 49 кр. з. јер је изречена казна затвора мања од 1 године дана а осим тога суд није навео разлоге, зшто не би био достојан на какву службу односно пензију. 7) Најзад због повреде формалног закона из § 336 бр. 3 и 4 с. кр. п. које није оправдао, како то прописује § 340 од. I. с. кр. п. Како је дакле ревизија оптуженог делом очигледно неоснована а делом није изведена по закону, то ју Касациони суд на основу § 345 бр. 2. односно бр. 1. с. кр. п. одбацио. Против пресуде окружног суда изјавили су призиве и то: држ. тужилац због благе казне и примене § 71 бр. 4. кр. з. а оптужени због стрсге казне и због одлуке суда о снашању трошкова крив. поступка и приватноправног потраживања. Касациони суд је нашао, да обзиром на установљене олакшице — изузев добро владање, јер по становишту овога суда, држ. службеник је по правилу некажњеног предживота, јер то изискива карактер саме јавне службе има места примени § 71 кр. з. и да одмерена казна одговара тежини кривичних дела и степену кризичне одговорности оптуженога, а одлука суда о трошку крив. поступка и приватно правног-.потраживања сснива се на законским одредбама, цитираннм у пресуди окр. суда, обзиром да је оптужени проглашен кривнм.