Brastvo

ГЛИША | ТРЛАЈИЋ 149

јер Глиша је био добар, као добар дан, и учио се што може бити боље. Напредовао је у науци као ретко који. Дани су му пролазили мило и задовољно.

Друге године важио је већ међу друговима евојим као најбољи ђак, и они су га често молили, да им по нешто покаже, да им помогне у изради ове или оне задаће и томе елично. Глиша им није отказао никад своје помоћи, те га је цео разред пазио и волео. Неки од слабијих ђака молили су га шта више, да их и стално поучава, дневно по један или два часа. Родитељи њихови плаћаће му за труд, или ће га држати на храни. Та му понуда добро дође. Изодавна му је већ тешко падало, што своме добротвору не може да буде ни од какве користи у радњи, јер је дуто требало учити, и питао се често, чиме да му се одужи за сва добра, која је у њега богато уживао. Да ли да одгоди своју захвалност, док сврши науке! До тога је још дуго чекати, а он је опазио, да се честитом трговцу не превипље ни се које стране, те да би могао једног ђака неосетно издржавати. Одлучи се, дакле, да стане на своју снагу, да живи о рођеној муци и труду.

Ту је намеру саопштио и своме добротвору, па и ако га је честити трговац ердачно заустављао, да и даље остане код њега, Глиша се није поколебао. 'Трговац му је говорио, да му не пада тешко „добра“ ђака издржавати, да се нада да ће и трговина поћи на боље, али је Глиша потпуно појмио своју дужност. дахвалио му се лепо на очинском старању и доброти, коју је дотле уживао у њега, и прими се понуђених