Brastvo

ДОМУ ПРУТ ПИ ји “ ". ~

ГЛИША ТРЛАЈИЋ 151

књигама највише допало, превео би и на српски, за себе; тако се веџбао у писању, спремао за „еписатеља“ или за „књижевника“, како се данас каже.

Више од три године провео је трудно, радећи на своме усавршавању, спротујући и злопатећи се.

У то дочује некако за њега руски посланик у Бечу, кнез Галицин, те га призове к себи, да се разговори с њиме.

Глиша му се првом згодом пријави и буде лепо дочекан. У разговору му кнез приповеди, како је слушао о њему лепих етвари, па како он баш потребује једног ваљаног младића, радо би га узео себи за тајника. Колико се Глиша зарадовао тој понуди у души у први мах, ипак се устезао да је прими. Плашио се да му неће остати довољно времена за учење, ако ступи у службу. Боље му је, да овда онда и натеже, него да напусти школу и науку. Кнезу није дао одлучна одговора и опрости се с њиме.

Али, преко евојих пријатеља, у скоро дозна, да га честити кнез с тога баш и призивље к себи, што му треба образован, научен младић, па је рад у ту сврху да му да прилике, да доврши своје науке. На то ве поново пријави кнезу и прими се понуђеног му звања. Сва му је дужност била, да напише по које писмо и да га отправи куда треба.

Сад је живео безбрижно и одао се свом душом на науке. Две године провео је још, марљиво учећи, па положи и последње испите. Био је готов са својим наукама. О рођеној снази и заради ето је чобанче по-