Brastvo

СодУНСКИ_ МИР 169

равлагао зло стање царевине, именовао узроковаче свију тих несрећа, обећавао свима онима, који пређу на његову страну, баштине, новчане награде и сјајне почасти, а народу олакшице од Финансијсеких намета и терета. Његови позиви нађу одзива у грудима њетових пријатеља и у народу. Он почне добијати најсрдачније одзиве, поздраве. новчане прилоге, а сви су од њега у један глас захтевали, да се што пре крене и дође њима у походе. Андроник је знао његов ум и енергију, знао је за његову популарност и грозно се плашио како лично за себе, тако и за царевину, ематрајући, да је страшнији наџад Сиргијанов, него ли да су нагрнули на царевину „Татари и сви народи“. Шротиву иновераца и иноплеменика он би наоружао једноплемене и једноверне градове, јер они ненавиде туђинце, али рат « једноверцима и једноплеменицима ватре у корен цареву наду и покови му бадрост душевну. Из свога дворца на Златноме Рогу цар је, тако рећи, привиђао огњени пожар, како се диже и пламти противу њега са свију страна и е мора и сасуха. (6 тога он најпре заштити дворац и капије новим кулама и грудобранима; припреми у Византији огромну количину хране, како би војска могла издржати што дужу опсаду, припреми свега што је потребно за израну дворца, јер је држао да ће дим непријатељскога огња пронићи и у цареке палате. Ето зашто каже наш сувремени историк Данило: „И с царђ (Андроник) елкшавђ јако врса землја дрржавн гррчњеквце и гради вљеи и силни землје тоје прђдалотђ се вљ роуцћ кралја Душана, и самђ видђ се вљ велицђи скрђби и печали

ет

„" Заовл а“

о» к м 5, 8027 # 5, > А

о ЗА (55 У У ННЕ Ф 154 65 КУ Е 1122 5 15 "9, у

"

5 ЗАВАЗ У