Brastvo

СОЛУНСКИ МИР 171

срдачније и препоручи га краљу. Напразно му пријатељи из Солуна и Верије писаше и јављаше да не верује Серанци, јер му они — писаху: није Соранца пребегао с добром намером, него је дошао, да те убије. Њиним писмима СОпргијан не поклони вере. На сваки пак случај узе од пребеглице најстрашнију заклетву, за време службе божје пред св. трпезом, да ће му бити веран, па после тога с њиме се дружио без икаквог подозрења и обазривости као с најбољим другаром. Душану се покорише еве области и градови с тога, што су се плашили за своја жита, јер је било летње време, кад се жита жању. Њему оста неосвојен још само једино град Солун. С тога су биле предузете све мере и начини, да се и тај град освоји. Огранца уочи да је опасност близу, па да би саопштио цару план нападачев, измисли демонеки план: он јави Сбиргијану. како стоји у договору са два човека, којима је слободан улазак у цареву спаваћу собу, и који ће га првом згодном приликом убити. О тога му је потребно да их опомене на извршење уговора. Сиргијан му поверова и одобри намеру. С»ранца преко верног човека јави цару ово: „Нисам могао извршити намеру без личне опасности, јер Сиргијана опкољава велика свита људи и дању и ноћу. Он нигда није сам. Због тога нека се постави неколико надзорника, који би, како опазе да се Сиргијан креће с војском, мене предусрели, кад побегнем из српског логора у град, да не би погинуо пре, него ли ме познаду, а још ништа евршио нисам. Срамота је вратити се празних руку после толиког чекања, али је срамније не само ништа не дочекати,