Brastvo

190 ГЕОГРАФСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД

би ради били да се уврете у ред научника, па само које шта пишу и наводе, како би се силнима допали.

У Маћедонији, нарочито средњој и западно), не живе Блгари. Што је Самуило усџео, да за неколико година овнује некакву државу, не у правој Маћедонији, но у јужним старим српским земљама и на рачун старе српске краљевине пре Немање, убијајући на превари српеке краљеве, то му је владавина, заснована неприродним концима, и била краткога века. Од народности блгарске- нема онде ни спомева.

Срби су у Подунављу и Посављу најхуманитарнији били у овом погледу, али ву уз то и највећи грешници према роду своме: они за своју стару мајку нису много разбирали; кад би их неко подсетио и приговорио им за ово, они би вамо одговорили: „крв није вода“.

Из оваквога схваћања слободних Срба поникла су, за ово неколико година (50—60), замршена и недогледна етнографска (народносна) питања, и врата ву широм отворена евима странцима и њиховим пропатандеским тежњама, а све с тога, што у српској школи не провирује довољно идеја народносна и државна; но је овладао пусти материјализам, а секундирају му кобна експериментовања, која народу само шкоде и заносе та на странпутицу.

Маћедонија се сада разуме, као што јој сви картотрафи место и дају: од утока врпеке Бистрице (турског Инџе-кара-суа и грчког Халијакмона, па обалом Белота мора до иза ушћа Месте, обухвативши Родопу пл., за тим јужним огранцима Риловимх до Струме, где