Brastvo

ГЕОГРАФСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕТЛЕД 197

У Старој Србији најглавнији су градови.

Скотље, на реци Вардару, испод утока Лепенца, онде, где Вардар скреће на југо-исток. Он је био столица српеких царева. Ту је Душан држао државне саборе (екупштине). Ту је чувени закон Душанов на сабору усвојен. Ту се Душан венчао на царски престо. Ту је архијепископ српеки уздитнут на достојанство патријарха српског. У Окспљу су зидали цркво Немања и краљ Милутин. Први Арханђела Михаила, а други Тројеручицу. У Скопљу и данашњи дан постоје војничке касарне Душанове. Скопље има и своју тврђаву. Близу града рађа и гаји се ориз. Околина скопљанска даје најјаче и најбоље вино, чувено да се ну марами носи.

У Скопљу има сада 20.000 душа Срба с врло мало Турака и нешто мало странаца због железнице.

Призрен, на северним огранцима Шара, у лепој и романтичној долиници речице Бистрице, леве уточице Белога Дрима. Некадања престоница краљева ерпских и летњиковац царева српеких, где су и гробнице и задужбине царске, а много доцније ево шта гуслар вели. „На Призрену мјесту питомоме, „Овдје бјеше српшеки дар Стјепане „А са сином нејаким Урошем;“

Град Призрен није онако сјајан, као некада под

српском управом: он је као и остали градови под јармом турским. Има своју стару тврђаву из српскога