Brastvo

136

дитељ, договорио сам се са својом мајком царицом Јеленом, е патријархом Савом, са свима митрополитима п игуманима и са свом великом властелом, која је под мојом руком, а то је са збором српским“ да је у вечиту баштину оток Мљет „достовернима и угоднима и вазљубљеним властелинима Басети Биволићу и Трипети Миховићу, награђујући их за њину „верну и евесрдачну службу“ и то њима и њиној деци у вечиту баштину, што да је „тврдо до века“ као њина сушта баштина.

Ову је милост „учинио цар 10. Апр. 1857. год. у Скопљу, „па отишао у летњиковац у Призрен, одакле наше писмо кнезу и властели града Дубровника, у коме их (од 24. Апр. исте године) моли, као „своје срдачне и љубљене пријатеље“ говорећи: „да ми бљудете Басету и 'Трипету и да им помажете, о чему би они вас замолили.“ Оволико заузимање једнога цара за Басету и друга му јасно сведочи, да ву они учинили неке велике услуге цару Урошу још пре, него ли се он венчао на царство. Да ли они спадају у број оних 20 младића, које је Душан довео био своме двору, да у њином друштву ОДрасте његов син, то не знамо, јер се вели, да су они његови властелини. Из овога записа извесно можемо рећи, да је Басета био веома важна личност у двору цареву, да је био сведок зидања ев. Богородаце у замку Матеја, да је, тако рећи, улазио у круг царске породице, кад му је царица допустила, да сахрани своје „подружије“ у њезиној цркви. Нема сумње, да је супруга Басетина била из неке прве