Brastvo

50

ка северо-истову, Бао и оне у северном одсеку, и као приморје Јадранскота мора.

Прва грана ових планина почиње од главае вододелнице код превоја Чемерна планином Јавором и заузимље површину између Неретве на: истоку п Не-

весињскота поља на западу, од севера на запад на-

стаје планина Морина. После једнога превоја настаје високи Црвањ (највиши врх 2000 м.), на север од њега пружа се Липета, на коју се наставља високи Прењ, који са огранцима својим, Влахом, Врапцем и

Поримом покрива површину у углу Неретвине окуке.

Друга грана полази од Војника на главној 80-

домеђи бованеких и херцеговачких река ; она се про-

_ стире међу Гацкам и Невесињеким пољем на истоку, за тим међу. Гребишњицом, Билећким пољем, Коритом, Планом, Дабарским пољем и долином реке Брегаве, леве притоке Неретвлне. Овде су планине: Дуга, Утее, Сомина планина е Троглавом, Баба, Трусина, Ргуд

и Буковица. Северно од ове последње одвојена је јед--_

ним кланцем висока планина Вележ са огранцима Му бравом и Подвележем код Мостара. Трећој трани ових планина међу Брегавом реком,

Плавом , Корпштом, Билећким пољем и Требитњицом

припадају : Кубат, Љубомир, Гљива, Градина, Завала и Илија.

према Прној Гори и Далмацији. Ту ву планине: Кита, Помељеник и Губер на црногорској граници, и ви-

соки Орјен (1890 м.) и Дријен на међи далматинској,

која се завршује код Неретве планином Кабом.

Четвртој грани, најпосле, припадају планине.

| 3 Е