Brastvo

ИЗ ЖИВОТА У СТАРСЈ СРБИЈИ.

—+.—

ИгРА ОЗАБИТА.''

Једног летњег јутра, а на једном крају села Крњине пред једном одличном кућом, скупило се сила, људи и жена; ту је вика, праска и велика ларма. Старији поседали под брест у хладу и пију око поставлене трпезе, а млађи се ухватили у коло и окрећу се око свирача. А около њих се нагомилао читави ланац људи, жена и деце, те сехире коло. И толико се света скупило беше ту на тој свадби —- званих и незваних гостију, помислићеш да у целом селу живе душе није остало.

На другом крају села, у великој кући старог и богатог домаћина Чкрке, ипак чујаше се неки жагор и смех. Шта ли ће то опет сад бити% Кад ал' тамо на вратницама неке девојке, њих 12 на број, узеле се руку за руку, и почем нико није ту остао на овом крају села, изиђу из вратница, па улицом, те управо оду на гумно. И ту се почну договарати какву игру да пграју. Једна каже једну, а друга другу, трећа изговори: „да играмо игру забита“. И пошто се дого-

ђе