Brastvo

70

— Шта је то% упита кадија.

— Ово је наш домаћин, одговоре девојке; посла, вам га забит, да му судиш, сад ће и он доћи. И испричају и кадији све по реду исто.

— Не знам, одговори кадија, док не видим у ћитап. Па простре махраму у место књиге, и на један пут повика на домаћина: Рђо од рђе! Галијоте од галијота ! Како, сметењаче, оволиким девојкама срећу да прекрађујеш % Зашто да их не разудаш% Чујеш шта говоре девојке; удале се и грђе и боље, и луђен млађе. А ти тражиш толико пара, опарио се по трбуху; бираш зетове, избили ти очи; а девојкама пролази време. Знаш ли, да ви ове девојке временом удао, свака би до сад имала по два или три детета, и она би деца били чобани, стоку би чували, и у свачем у раду старијем помагали. Па од оволиких девојака, богу је знати она деца шта би могла постати: неко добар домаћин, а неко свештеник, а неко и војник. Ти си све томе крив, богу ћеш зато одговарат". Ти си један источник зауставио да не извире. И у тој љутини викне кадија: „Обал'те га!“

Девојке онако љутите као заиста да су биле на суду, шчепају ону јадну девојку, па онда свака по мачугу у руке, те оној јадној уз душу. Пошто јој одвале по неколико батина, онда се окрене кадија: „Чујеш, домаћине ; најдаље од сад година, ако пе разудаш ове девојке, обесићу те.“ На то се насмеју све у грохот и оду.

На њихну срећу неки сељанин, именом Ненад, будући мало слаб здрављем, легао иза плота на траву,