Brastvo

74

— Он ми је казао, духовниче, да је велика грехота, да се ко у среду или у петак омрси. А ти што ми сад наброја за неке грехове, то не знам, како је то! Ја колико сам пут украо где козу, или овцу, бог ме често краву или вола; па ми ниву никад ни пола речи рекли. Него би ме још похваљивали, и дали ми паре, да купим Фишека. Па с тога сам ја мислио, да је јунаштво красти, а мајсторија лагати.

— Имате ли у вашем селу школу, синко %

— А шта је то, оче, школа 9

— Шта на жалост, зар не знаш шта је школа Школа је, винко, што се уче деца читати, писати и Богу се молитл. Па да знаду шта је добро, а шта је зло, и како треба да се у цело време евог живота, владају. |

— Ах, мој духовниче ! ја пре казах да немамо ни

попа ; а камо л', као оно пре што рече, — а ха: школу. — Умеш ли да се прекрстиш Павле ' Павле побечи очи на њега: — Умем, а како не умем; ево, — и прекрести се.

— Ну, ну, још једном % понови свештеник.

— Ево, оче, и крсти се.

— А с колико се прета кретиш

— Ја десном руком, а « три прета. Само сам гледао, оче, како се наши коншије латани крсте. Они турају руку најпре на лево па на десно. А ми не, ако бог да, но најпре на десно па на лево. Па нама Фрат прича: „То је све једно; ми што пре полажемо руку на лево, то је зато, што је на тој страни срце.“ Али ми нећемо бог ме да га елушамо.