Brastvo

17

„Јача је наука и од снаге и богаства. Јер мудром и паметном пашће у руке снажни и богати.

Какав светац, онаки му и кад треба.

Ко враћа зло за добро, неће му зло из куће изићи.

Кога мрзи радити, мило му је за шразнике чути.

Ко заборавља свог добротвора, гори је од пса.

Ко лажљивом човеку верује, птице и мухе по ваздуху лови.

Ко не гледа где стаје, колена и главу разбије.

Ко не зна шта је пара, не вреди ни пару.

Ко пусти језику мах, осрамотиће се.

Ко пусти својевољно коњу дизгин, скрхаће се.

Ко се е будалом инати, гори је од њега.

Ко умије, он и брије.

Ко штеди дар, не добива пријатеље.

Лађи по мору, птици по ваздуху, змији по земљи, путови се не знају.

Лако је старијему млађег окривити.

Лепа памет језику је узда.

На које се дрво не можеш увпузати, не мучи св. На криво се дрво и козе пењу.

Намазана кола не шкрићу.

Не бије торба, но оно што је у торби.

Не дај манитом батину руке, јер он не зна за шалу. Не зна псето шта је од поскурице брашно.

Незрео чир не прекидај.

Неке људе што молиш, с тиме горе радиш.

Неки се врагови боје крста, а неки батина.