Brastvo

115

арбанашени Срби који се због тога зову Арнауташима за разлику од правих Арнаута. Ево како наводи г. Ив. Јастребов: „У Опољу било је још старих људи, који нису хтели никако променити свој српски језик на арнаутски, али пошто су ови старци помрли у Опољу се престало са свим служити српским језиком. Године 1820 у Љуми још много су се служили српским језиком. Ми знамо и сад неке Љумљане, који нама сведоче да су њихови одеви од прилике пре 50 година још 360рили српским језиком“ — — — — — — „Не треба, губити из вида и то да Љумљани држећи славу држе њу баш по старом обичају: по два по три дана госте своје познанике, долазећи к њима на славу“ — — — — „После бегства Арсенија 3-ћег Чарноје-, вића и Арсенија 4-тог Јовановића српско име тако је било мрско овде, да су не само хришћани из страха, но и сами потурчењаци морали изабрати језик арнаутски да се удворе код мухамеданаца. Само је Гора задржала свој српски језик, премда је била тако исто потурчена и ако се становницима Турци ругају њиховим српским језиком и они "би одавно променили матерни језик али због жена које немају сношаја ни са Арнаутима ни са Арнауташима, морају говорити српски“.

На простору који заузима Шар са својим непосредним огранцима не може се тачно рећи колико душа живи, ади по подацима који су ми при

1 „Гласнике срп, уч. друштва, књ, ХЕ ШП], стр, 87, 38, 39 и 42, чланак Синан-паша и Кукли-бег, од г. Иг, Јастребова.

=