Brastvo

125

овакој борби, кад је вама тако угодно и по интересе српске корисно.“

Колико је мени познато пема старих историка и старе историјске карте, која би прибрајала Шар и Скопље Маћедонији. Међу тим сада је услед обновљене подунавске Србије, а за разлику од исте, јужни крај прозван Стара Србија, који термин не само мештани признају и њиме се диче, већ га признају и сви странци и учени свет, осим јединих Бугара. Кад је дакле тако, онда бих скромно питао за што Скопље та једина стара царска српска престоница, да не буде у том срцу негдашње Србије, јер другога имена сада нема, а старо је име Дарданија, заборављено и застарело пре нашега државнога живота. Назив Стара Србија

' Баш овога часа прочитах прилошке О Маћедонији т. И. Руварца („Коло“. бр. 5, од ове године, стр. 147—150.) И г. Руварац је најбоље увидео за што су појединци спомињали и поно-

сили се именом Маћедонским, и означавали Маћедонију онде где јој никад места није било. Он наводи из 16 века како је Божидар Вуковић прибележио да је из Подгорице, у Маћедонији! Јерођакон Мојсије из Дечана, у Маћедонији. Јаков Крајков син из Соисје, у Маћедонији! Дакле, као што је г. Руварац тачно увидео, све је ово бркала сујета и незнање по Венецији и Итадији, а мени се чини да је том бркању ишла на руку највише корист.

Та да не идемо далеко, ево што смо ми чуди и видели у Београду па Митингу „Будеварском“ +885 године. На том митингу, какав и да је, била су два лица, која су главну удогу имала, па један од њих двојице и ако је из Приштине, да би се само свету на „Будевару“ приказао као знатнији, довикнуо је цедом митингу таласно: „нас двојца смо из Маћедоније“! Међу тим сумња јен за онога другога да је из историјске Маћедоније, јер је из предела северпо од Еригона (Црне). Ово само споменух у потврду гледишта г. Руварца. Из овога се може јасно увидети од кодике је вредности причање Мусакија скитајући се по Италији.