Brastvo

128

свој народ испод византијске власти; а никад ваљада нису мислили, нити им је могло на ум пасти да отимају и освајају туђе земље и народе (бар народе), кад ни свој ослободили нису. Велим да њима није ни на ум падало, а камо ли тако да се изражавају, као што ни садањим српским владаоцима тај израз нико не придева,, нити они тако мисле, већ држе и мисле да им је дужност да свој народ прикупе и ослободе испод туђинске владавине. Тако, кнез Милош није отео ни од кога Шумадију и подунавље, но је свој народ у своме крају ослободио, у колико је могао; кнез Михајло није отео или освојио градове у својој земљи од Турака, но их је напудио из градова; краљ Милан 1. није отео или освојио од Турака: Ниш, Пирот, Лесковац, Врању, Тополицу и т. д. но је ослободио од Турака и присајединио један крај Старе Србије раније ослобођеној Подунавској Србији; кнез Никола није отео Уциљ и Бар, но је ослободио тај мали део старога српског приморја, као један ср:ски владалац. Ето какви су данас изрази у овом погледу спрам Турака, па такви су морали бити и у средњем веку спрам Византије. Једино би се могли пришити изрази отети и освојити Душану, који је јужне и источне границе Србије далеко раширио, а никаквом другом српском владаоцу, 4, најмање се може рећи да је који српски владалац освајао и отимао Скопље, а међу тим око њега, су живели Срби! Али да је Свопље чав у Маћедонији за време Немањића, то је више но смешно!