Brastvo

134

Већ девојци лудој пустила у уво,

Да најскупље треба да облачи руво, Свила и кадифа уздигнуће чари,

А то дати може само онај стари !...

Још јој мати рекла: „ти за старца пођи, А због неког момка, ти се мене прођи!.... Старцу буди жена, оног момка љуби,

За то време, старца, пусти нека дуби'!... Ти не требаш њега но његово благо,

Не слушаш ли мене, све ти је занаго: Патићеш се опет, к'о што сам и сама, Преживети нећу ја толико срама !“...

Ове речи страшне Кату су помеле,

У вртлог ју страсти оне су однеле...

Од јагњета мила, постала је зверка, „Каква мајка“, веле, „онаква и ћерка“!.... Јадна школо, бујни миришљави цвете !... Травуљине тебе загушују клете!...

Та на место вере, љубави и наде,

Уста грозне мајке неваљалство сладе!... Најжешћи је отров кад га мајка даје, Многа добра ћерка због ње“ пропала је!..

||.

Вес'о живот наста у старчеви двори, Пенуши се пиће, а песма се ори!.. И сувише има сваки дан гостију, Накупи се псима задоста костију; Бацало се лево, бацало се десно, У петнаест соба још им било тесно !...