Brastvo

137

У месту је народ све о њима знао,

И ха ] у тој кући морал ниско пао, Па зато су људи Кату сада клели, Мртваце су судски на преглед однели: Па судије с Катом парницу почеле,

Но пресуду казне, то нису донеле: Умела се лија вешто да извуче,

За одбрану своју пронашла је вључе: Сведочили њојзи поткулљени људи,

Ох заспала правдо, што се не пробуди '!... Већ пушташ да крива грехе не испашта, Зло би било ово још и Бог да прашта !.... А Ката је била у истини крива, Волела је другог поред мужа жива,

Са лавомом мајком кдизнула је клдета, Опремила старца са овога света !....

Све је знала црна, мајка што јој ради, И напитак љути како мајка слади,

И кад старац испи отровнога вина, Саучесник беше овога злочина...

Но стрпљења само, крају док се дође, Видећемо кривац како ће да прође.

ЈУ.

После овог свега и оваких чуда, Прва мисо Кати беше да се уда; Није прошло јоште ни године пола, На онога момка скрхала се кола, На онога момка кога је љубила.