Brastvo

145

којој је врело у Сарајевском пољу на сат и по од Сарајева.

Код „Добоја, варошице од 1500 душа са врло

лепим положајем, видео сам прве знаке аустријске окупације: многе бараке и око њих ћесареве војнике. Чак до овога места догнао је — чини ми се Тузлански муфтија (владика) са шаком недисциплинованих добровољаца лево крило Филиповићеве окупационе војске под генералом Сапаријом. Код Добоја има неки стари порушен градић истога имена, који је подиглут још за првих босанских Краљева. Кад стадосмо код Маглаја, варошице под Озренпланином, сетио сам се жалосне судбине оних несрећних аустријских коњаника, што су, враћајући се кроз Маглај као извидница главном заповеднику окупационе војске, Фелдцајгмајстору Филиповићу, онако грдно пропали. Турци Маглајци ископаше ров улицом попреко, и још заградише улицу попреко привезаним ужетом те се многи коњаници с коњма сурваше у ров, а многе Турци из кућа поубијаше; једва двојица, троица спасоше главу и јавише ову несрећу команданту. Филиповић се Маглајцима после љуто осветио; истина многи су за времена умакли, но који остадоше, те Аустријанци или поубијаше, или их нагнаше у Босну те се у њој подавише.

Код „ћепча сам спазио на пољани први крет као обележје онима, који су пали, умирујући Босну против њене воље.