Brastvo

160

спође сарајевске; мање прилоге дадоше Срби трговци из Београда, Дубровника, Беча и Трста. Ова црква саграђена је у византијском стилу од тесанога камена; штета што, је камен окречен, Тек после окупације попеше звона на кулу. Кад су дигнута звона, није остало у Сарајеву једне

мушке руке, која тога дана није повукла ма и на.

часак за уже бар једнога звона, а било је неколико старијих трговаца, који су вас дан провели у порти и чим ухвате ред, а они држи за уже па вуку, док се не озноје, —- било их је, који су звонили и по двадесет пута. Нова је црква на најживљем месту у удици Фрање Јосифа, а око ње је пространа порта, ограђена гвозденим шипкама.

Одмах уза стару цркву су улице магазе, између којих на капији стоји натпис: Школе срп ске православне општине. Кроз капије се иде уз брдо. Горе на равници има шест зграда. На највишем је месту највећа зграда на спрат: Конак сарајевског владике мч митрополита дабро-босанскога; на, горњем су боју собе за митрополита и диванана, са које се врло лепо види Сарајево; при земљи су собе за млађе; у митрополији сам и ја у први мах становао. Остале су зграде — осим једне приземне и мање, но ипак у њима је двораница за седнице црквене општине и гимнасијског патроната, три собе за четири разреда гимнасије (трећи и четврти разред био у једној соби), две собе за по два разреда основне школе мушке, велика дворана за школске свечаности, мања кућа

па ај

"%