Brastvo
123
„И сва три пут пасторке имала. „Они мене лепо зваше: мајко;
„А ја им се лоше одазивах. „Једно рече: „Дај ми 'леба мајко,“ „— А ја сам га земљом заранила: „Друго рече: „Дај ми воде мајко,“ „—– А ја сап га крвљу напојила: „Треће рече: „Опаши ме мајко,“ „— А ја сам га змијом опасала ! „И љуто сам дете проклињала, „— Нај ти лојас, мртвог те пасали! „А кад су ми деца поодрасла. „Сви рекоше: „Срежи нам одело“ „А ја сам им о камен резала !
„И овако децу проклињала :
„— Кад порасте студено камење, „Тад порасли и моји пасторци ! „А то Богу није мило било,
„И ту сам се грдно огрешила,
„И грехоте Богу учинила,
„И вечите муке заслужила.
Из Доњ. Милановца.
УП
Што Морава пену носи,
И у пени шарен сандук, У сандуку лепа Мара.
Лепа мара проговара:
„Кој отвори шарен сандук, „Онога ћу љуба бити.
Отуд иду три Маџара, Отварали не могали, Оставили па отишли.
Отуд. иду три Бугара,