Brastvo
125
Ама имам зубе, — кога да не љубе: Мајка их роди, отац их 'рани, Цркните моји душмани!
Џа што имам гласа, — мртва да пробудим, Мајка га роди, отац га 'рани, Бог ми све даде, душмани!
Из Алексиначког Поморавља.
1ТХ
Пуна градина бел' босиљак.
А ја млађан не накити се,
Не накити се, не насити се,
Да је од туге, — ни пола муке, Већ од сељани, моји душмани. Кад год ме виде, увек ми прете: „Да ми поломе плот на градине, „Да ми погазе цвеће на леје, „Да ми одведу прошену драгу ! А ја па њима, овако зборим: „Чујте сељани! чујте душмани! „Ја браћу имам, што коње јашу, „Што коње јашу, што сабље пашу; „Код цара служе, са цара зборе „Са цара зборе: да ме удоме!
Из Нишввачке.
Х
Јова шета по Беломе граду, Па се вије по нове чаршије. Гледале га грађанске девојке, Гледале га па су говориле: „Мили боже, да лепа јунака !