Brastvo
130
Па се саже до земљице црне, Те невести ногу прахватио
И папучу златну наместио. Тад: је Груја мача повадио, Те удари црног Арапина, Преко леђа у сред срца жива! Арап паде у зелену траву, Арап паде, дружина допаде, Те Арапу одсекоше главу !
Из Алексиначког Поморавља.
П
Млади Стојан ч паша Совиски.
По'вали се млад Стојане,
Млад' СОтојане, у каване:
Да има коња гојена:
Да има сина рањена,
И дилбер љубу Јованку.
Коњче му вреди три града,
Синче му вреди пет града |
Јованка више од сви градови . Градови, као Цариград.
Ту 'валу ветар разнео,
Од земље па чак на море,
Од мора пак до Стамбола.
Тој чуо паша совиски, Па збори на тиј сејмени; | „Сејмени, млади сејмени, „Идите на куд Нишаву, „У туј земљу Србију; „Стојана младог вржите, „Код мене кучку водите; „И с њега коња гојена,