Brastvo
ЛАА" 94 | и | ~:
133
По са'та време протекло, Док пашу коњи донели
Он пишти како кукавче Пиштећи 'вако лелече:
„ Отојане млади Отојане. „Џабе“ти коњче дебело, „Џабе ти двори и благо; „Џабе ти пола Совије,
„Не тражи моје Аније (буле). А млад му Стојан говори: „Коња си имам хубава. „Турско ми благо не треба, „Ал' була твоја, красна је „За тебе пашо и није. „Њу хоћу пашо за седе, „Да двори пашо пред мене, „Да жали пашо, за тебе. Кад чуо паша совиски,
Од једа пао на земљу
У тешку лего постељу
Из ње се више не диже.
А бела була Анија
Стојану беше милија
Нег' цела варош Совија.
Око Старе Планине.
Ш СОмбињанин Јанко у тамници.
Шта се бели горе у планине '
Да л' је иње, ил бело ковиље Ил' девојке бело стиру платно: Или војска пење чадорове '
Ил' јунаци беле коње шећу '