Brastvo
140
да с на њима српски орб вије !
„Ман се зоро! слатко ми се спава ;.
од Шара се ошмрк отиснуо — страшан ли је!.. |
Кроз њега се барјаци промичу:
— од јабука и крстова златних —
од калпака, окованих пера —
од колајна, коластих аздија —
од штитова и сабаља бритких —
од копаља лаких коштуница сипље бљесак на свакоју страну !
Фрхте коњи — упријеко скачу,
дижућ' главе пропињу се често, топузине лете под облаке
па се враћу у јуначке руке.
Хиљадама црних гавранова извило се над ошмрком пустим... | у силно гракђу... веселе се ручку ; од јуначког и коњскога меса; | —- кб громови кад с прољећа сукну... тутањ тутњи спр'једа п озади потреса се горда Византија !
Виде Грци чудо не виђено...
дивно знаду што им Душан спрема: и ено их !...
с Турцим се братиме..
преко мора у Азији Малој
пружају им обадвије руке...
по што за што.. да им помоћ даду, да с' одрже у свом Цариграду ! „Ман' се зоро! слатко ми се спава: мани, мани све љепоте твоје — ухо т слуша...