Brastvo
Вукосаве српског осветника !
Већ на грудим' токе удешава
које, многа зрна изломила...
по којима крвљу исписано...
оном врелом из витешких рана: „памти збиљске у Србинству дане !“ Аманет јој од оца остао
који паде гдје му дужност била, гдје му браћа мријет не жалила... гусле зборе...
да му се је десна посветила !
Пред иконом ничице су пали сакрушено... само ту са страхом; Вукосава смјерно руке свила, спустила их перу по силају, гдје но циче двије присојкиње ; Стојан диљку о тле положио — па се крсте неколико пута, ј крстом крсте и Богу се моле: „Света мајко заштитнице правде ' помоћнице гдје се мука јави...“ тјешитељко угњетене раје .. прости грјехе знане и незнане, благослови рјечју чудотворном, надахни нас духом божанственим и улиј. нам вјечито поштење ; осмјели нам срца на попришту... дај у руке муње и громове — паднемо ли — —
љубав наша дивна...
посљетку ће останути славна !“
Саво Ст. Рачета.