Brastvo

207

А пушка у његовијем рукама, то је права стријела. Његова ћошема зато је онаква, што његово око низ њу нишани, сваки нишан он однесе међу првима и први.

Да богме, даон тако добро све то зна, да му се ни један не може раван да нађе. За то га је војвода и узео да му он „шиндачу“ гради, и ко год хоће да му је кућа права мајсторска, то Милован нека му је мајстор! |

Сироче, па га Бог обдарио знањем и вјешти-

ом, а он нема никога свога, само једну мајку

Неду и сестру Вукану, а отац му је погинуо у Будимљу; Бог да га прости! кажу, да је био добар јунак, а погинуо је од неких јаничарских бегова, убили су га ноћу због тога, што је онако лијепо препокрио и поправио Бурђеве Стубове у Беранима. Но он и не памти оца, мајка га је у наручју донијела тада кад је побјегла из Будимља а и ја га не знам лично, само што сам чуо од другијех људи, да је био добар јунак. Зато се Неда не шће да преудаје и ако је остала удовица млада од 20 година, алал јој вјера, јунак жена, но и син јој је прави јунак, имала је кога да чува. Његово чело и око баш не мрда, већ је он оца — већ је он. три или о «да, јест у Лиму вузкри ур= чина нађена мртва у Сутјесци, а баш је добар овај наш млади војвода, неће бит гори од оца покојног војводе Лакића, он чува Милована, а Турци би како га мрзе одавно испратили к оцу макар и са својим злом, но војвода га чува.

Овакав говор повео је у својој кући Спасоје Јов. Алетић у селу Краљу између домаће чељади своје. Његова сестра Јасна слушала је све то што је њен брат говорио о Миловану Вукову, који тек