Brastvo

241

нова а у разговору разгледа и око куће па за тијем и оде.

Други пут кад је Јасна била дошла у кућу Милованову, дошла је са сватовима: она је била млада, Милован младожења, а Неда — свекрва. Спасоје дао је сестру за Милована, која. послије двије године срећног живота добије сина.

Прије него ли ће се опростити благословеног оремена, Јасна је уснила да носи мушко дијете, да ће се ускоро растати с појасом и да томе дјетету надјене име: Велимир; но да ће Велимир по матери остати сироче, она ће умријети. Овај сан казала је Јасна најприје својој свекрви, па онда матери и снаси, а ове све то кажу Миловану, а снаха каже зато још и свом бралу Спасоју, и мало доцније за тај сан знали су сви укућани Спасојеви па и неки од сусједа. И заиста, у брзо за тијем саном Јасна добије сина, кога по њеној жељи крстише одмах по порођају другог дана, на св. Јована, пи даду му оно уснивено име, Велимир, а Јасна и не задоји свога слана умрије, као што је и уснила, и сахранише ју у старом гробљу на Селини, а Велимира задојише натакнутом сисом од овце на рог говеђи, који су на врху пробушили и на њ сису од овце натакли па онда у рог млијеко сипали те тако дијете дојили, и таквијем начином Велимир је задојен и одојен не познавајући шта су то материне груди, и већ је почео да иде, само је његова баба Неда много муке видјела докле га је подигла.

Име дјетиње „Велимир“ због ријеткосли било је баби необично, она се томе имену и чудила, јер таког имена она никада“ није чула, али онда, нешто због онога сна, а нешто снаси из

14