Brastvo
б " + УЗ Т ' Је,
275
Него иде у гору зелену,
Па задаја у јели голуба.
да њоме се Дјакон натиснуо, Угледа је Дјаконе Стеване, Она лети главом без обзира, Ал' говори Дјаконе Стеване: Немој сејо скочит у језеро! Скоро ми се снаша породила, Ја ћу рећи да се облизнила, То не слуша Дјаконова сеја, Баца чедо у зелену траву, Свеза очи у језеро скочи.
Е
Мили боже на свему ти хвала! Што жарано задоцнило сунце: — Задоцнило јаде гледајући, Гдје се купе на мору коморе Пратиоци нежењени момци, Коморџије млађане дјевојке Свак је своју до мора пратио Шпиро Мару до за сиње море, Када били у бјеле градове, Купио јој бурме и пршћење, А на руке златне наруквице, У њедарце сјајно огледалце, Кад с' расташе, онда заплакаше.
12, Л'јепа Мара цмиље брала, Гдје је брала ту заспала, К њој долази младо момче, 18»