Brastvo
4116
14.
Пасла Мара коња врана, У љевади крај бунара, Над бунар се надносила, Сама себи говорила: Мили боже, л'јепа ти сам! Л'јепа ти сам, б'јела ти сам Да с ми косе и подуље, Обрвице и поцрње,
Три би града намамила,
И три она, капитана
И војводу цетињскога !
15.
Текла вода име јој је Сава,
По њој расла широпера трава, По њој пасу свилоруне овце, Чобан им је лијепа дјегојка Десну руку за каницом носа,
А с' лијевом овце разузбија, Отуд иде незнана, делија :
Божја помоћ лијепа дјевојко !
— Да Бог добро незнани делијо! — Која теби голема невоља! Десну руку за тканицом носаш А (с' лијевом овце разузбијаш. — Имала сам брата и драгога Оба су ми на војску отишла.
= Шта би за њи муштулука далај — За драгога обе очи своје
А за брата гендар испод врата
А када би по правици било: