Brastvo

сл 304

Никола. Из далека сам'!... Ћесорију знаш '

Чича Марко. Слупго сам, синко...

Живан (чита на сав глас) „Милоје Кардаш“...

(Народ жагори).

Никола. Кеља ме вукла да овамо, дођем, „А Да с браћом својом на Турчина пођем ! И ја сам био где се бојак бије, Где крв се врела за слободу лије... Тамо сам наш'о једну душу чедну, За братство красну, достојну и вредну... И тек што је познах... изгубих је, јао, Мој пријатељ драги на бојишту пао, На емрти ми рече: — '

Живан (чита отежући) „Раденковић Мрата“...

Никола (наставља). „Молим те ко брата, „Однеси спомен мојој старој мајци, „И кажи, брате, седоме бабајци: „Да сина свога више виде“ неће...“ Чича Марко (стрепећи) Спрото дете !

Никола (тужно)

Увенуло цвеће ! Тек спомен бледи, што још само траје...