Brastvo
– 2
Чича Марко. Заставу видим. Цветан. Па он је држи! Он је заставник ! Чича Марко усхићено). дар Зоран мој: ! Цветан. Он! Гледај онамо... Како је диже горе високо ! Чича, Марко (гледа па се загрцне у плачу).
Јест, видим, видим... Ено заставе ! Народна боја !... Све се лепрша !... Неко је држи... Ама, облак, дим,
Да ли је Зоран, синко, не видим !
Цветан. Хајд: са мном, деко, па ћеш видети ! . ,
Чича Марко радосно). Хајдемо, роде, једва чекам час, Да сина свога видим, загрлим, Да се на младим грудма исплачем !... Он ми је срећа, живот, нада сва ! Ах, очи старе исплакаћу ја !
» (Одлазе). | |
у
Ри ла увео а УК
ти. (Кратка тишина. По кад-кад чује се у даљини по који болни узвик рањеника),
ил с к = каља пара ит се ЗАО овна он Лаа О ПАНАМА
Појава пета. ;
Маври о
(Долази Станија. Обзире се плашљиво на све стране. Једном
руком држи шарену, пртену торбу, у којој су понуде за Зорана). х