Brastvo
18
И ја ти рекох... (ухвати се за груди) Ах, ала пали! Рекох ти: мужа твого стрељали !
Станија (прилази Радаку, напери револвер на њега и почне
том ј · се грохотом, омејати) л
ара
Ха, ха, ха, ха, ха! Траго погана,
Несрећо људска, душо продана ! (тргне се)
Ал не ћу твоје крви пролити !
Сам ћеш у Бога милост молити !
· (баци револвер; пође па застане, окренув се Радаку, који ја
а
2!
занјрема њој пружио обе руке, као да милост тражи) Упамти добро !
Радак (очајно)
Милост !
Станија (подигла десну руку у вис). У Бога !
одлази)
Радак (саљ)
Да ли ће њега наћи живога ! Ох, хоће! Он је ропства допао, Ал' за њу није — није пропао ! Заробљен јесте... ал' ће с' вратити, А ја ћу смрћу грех свој платити ! (превија се у болу) Ах, како пали... Смрт је већем ту! (испрекидано) Узеше Турци моју комору, На друму м' њихне страже сретоше,