Brastvo
87
У дану, ноћи, над њима сам оддио, Међ' њима ја сам само срећан био!
(Диже се лагано и нехотице баци поглед на противну страну).
Ал: где је пети! Где Видоје спава ' Ил' гроб се сваки тако затрпава,
— Што крије од нас издајицу клету Да јој се не зна спомена на свету!
Не, ниси мој син !...
(Покрије лице рукама; јеца, па онда тихо, савлађујући бол).
Ах, зашто не би, "На самрти својој опростио теби :
(Диже обе руке, као да благосиља).
Од мене, просто, нек' ти суде, сине ;
Од народа, Бога и од отаџбине, |
Ах, не знам... не знам... ја ти клетву скидам, Рањено срце милосрђем видам !
| (огрне, Цветан и још неколико војника придржавају га и нолажу на земљу). 5 у
Чича Марко.
Сад ми је лакше. Груди су ми пуне, Тешко је, децо, кад родите љ куне !
Лакше ми, лакше — љубио сам чеда, Слатко је оцу кад свој пород гледа !
(Музика престаје).
Ах, један само да оста на свету, ,
__ Росица чиста на руменом цвету,
- Да теши мајку, да јој боле блажи, Да малог Ику за нов покрет снажи ! Ох, један само -да је осто нама, Шо би" с' рас“о са овим мукама !
болно)
" Четири гроба сад ми црна леже,