Brastvo

а ова код варошког представништва заузме и п:ади бар потребну плату за учитеља, дочим би наештај, стан за школу, огрев, и др. дати сами гор.0радски Срби. Како ми се из свега види, ова је твар већ у“ пола готова била, -а зашто школа у урњем граду ипак отворена није, не знам за узрок. ек добра воља поп-Лазина беше ту!

Већ за кратко време бављења свог у Осеку удобије он љубав целе парохије своје, а стече и импатије и иноверног грађанства осечког, које је војим сипатијама и љубави према њему и израза ало тиме, што га је год. 1371. за народног затупника на троједнички сабор у Загреб изабрало.

А беше он у два три маха и народним послаиком на српском црквено-народном кенгресу у Каровцима и држаше свагда с јерархијом.

Овај. конгрес изабра га у седници својој од :5. јула 1870. за члана Апелаторије или Црквеног Митрополитског Савета, и остаде чланом истога све о смрти своје.

Тако га је исто Архидијецезална конзасторија ' својој седници од 16. августа. 1819. г. споразумно а епархијском конзисторијом пакрачком изабрала а заступника једне и друге конзисторпје у подгупанијски (а доцнује жупанијски) одбор школски ' Осегку, коју је част такође до смрти своје обнашао.

19. Фебруара 1374. г. умре администратор про'опопијата вуковарскога, парох кузмински „Ђубомир Буњанин, и Архидијецезална Конзисторија, уваживши

раду), принуђена туђу школу похађати, гди се туђој књизи уте, | туђем нами противном духу одрањују. Ова немила околност хора ваког Србина, који поња дух и време у коме данас живимо, дирјути, као што је то и мене и све остаде чланове (т.ј. горњоградке Србе) дирнудо, и не сумњам, да неће сваки разборити човек 'видити, да нити можемо нити смемо сирам наше рођене деце тако аднокрвни бити, да их туђинству папустимо,“

БРАСТВО УП. 25