Brastvo

64

доба кнез Јоко Каралић пз племена Каралића, које је старином из Лијеве Ријеке испод Кома из племена, Васојевића. Јоко је био врло виђен човек у целој околини, п уживаше необично велико .поверење народно. Кара Ђорђе позове Јока, и постави га за старешину народног у том крају. Кад је Кара Борђе почео узмицати у Србију, Јоко Каралић га залита, куда ће, и шта ће он са народом, што га диже против Турака. Кара Ђорђе му одговори: „Јоко, народу неће Турци ништа, јер им треба да им ради, ати бежи у Србију под „Јанков Камен, док се ствари на боље окрену.“ (Ово је било 1809. г.). Јоко тако и учини: са стварима, стоком и својом чељади побегне под Јанков Камен. — Јанков Камен зове се једна велика стена пободена у земљу у ужичком округу на врх једне голе планине, која се зове Бабићи. Шрича се, да је ту стену побо Сибињанин _ Јанко кад'је пошао на Косово. Кад је Јоко пребегао из Житнића, настани се у планини Бабићима под Јанковим Каменом, и ту начини кућу. То је била ту једина кућа, а и сад је једна једина. Кад је и где је умро Јоко Каралић не знам. — Ово је све забележено по причању, које упамтих од моје баба Неде која је живела 107 година.“

Ову белешку увршћујем овде, да сачувам од заборава још једног човека који осећаше и рађаше онако како ваљаше, па да ускрсне Велика Србија.

У општини житнопоточкој је предеедник Алекса Караџић пз Статовца. Алекса је досељеник из Дробњака у Црној Гори (пређе Херцеговини), и вели, да је од исте Фамилије од које је пи Вук Караџић. И сад је Фамилија Караџића у Дробњацима врло велика и има на сто пушака. Село из кога је баш Вукова Фамилија зове се Петница. Баби Вуковој, а мајци оца Вукова Јоксима, било је име Сава. За,