Brastvo

206

Кажите ми: пожар љути Је л прогуто моје дворе Где је гробље витезова Где јуначке крви морег

„Јесте л' вид'ли мајку моју — Слабе руке, косе седе, Тражи л мртве по бојишту, Шта јој сузне очи гледе2

„О кажите, орли сиви, Куд летите из даљине 2 Што ћЋутитег Зар вас гони Судба моје отаџбинег

%ж -Е -

Орли ћуте, даље лете,

Свој далеки пут путују; Весело им — звучно кликћу, Нит га гледе, нит' га чују.

Само сунце гордо сија И кроз прозор зраке шаље; Тихи ветрић заћарлија, Па и он се вине даље.

И све Ћути, роб уздише, Ћуте стене, гвожђе звечи; Немарљиво време лети

Не разуме мисли, речи.

— „На смрт!“ јекну глас стражара. „Ето зоре мога дана“

Весело му одговара

Син јунака — великана.

„адраво смрти и слободо, Збогом остај — нема роба“. Насмеја се стражар љути: — „Не, још није њено доба“!