Brastvo
Др а ТЕ КИ ех к па
У".
ГДЕ СЕ СРПСТВО ГАСИ
МЕ
Онамо, на северо-западноме обзорју, где небо плаво савија свод, па далеко и иза те небесне плаве завесе живи и гаси се једно племе.
То је племе српско.
Јесте ли гледали морег Оно има својих дубина и својих приморја, глатких и стрмих, плитких и дубоких.
Кад малакшу реке, које доносе своју дажбину, малаксава и оно, и онда се вода на крајбрежјима привуче. То исто бива и кад је осека, само што се ту море после шест часова опет враћа.
И народ је море. Тако повлачење, таке осеке има и он. Само што се он не враћа на опустела места после шест часова. Историјске плиме и осеке трају мало дуже.
Таку једну народну осеку гледамо ми сад на северо-западноме обзорју мора, које се српским народним морем зове.
Прохтело ми се једном по томе крају путовати. Пропутовао сам и познао сам источне крајеве земаља, где старо српско племе такозваних Шопова живи, тамо до Искера и преко Балкана до иза Рилских Планина, стари Шоплук, али Српство даље од Новога Сада, тамо где је прогрушано туђим живљем и где се губи, нисам видео.
Прохтело ми се, дакле, да и то обиђем.
Данас је лако путовати. За шта је пређе требало шест недеља, путујући колима, данас се то железницом пређе за неколико часова.
| у
по