Brastvo

278

Нешто вој пасе босиљак. Отиде Стана да види, Јелен вој пасе босиљак. Урипи Стана у башчу, Изрипи јелен из башчу. Урипи јелен у Дунов, Урипи Стана по њега. Заплива јелен, исплива, Заплива Стана, не може, Па виче Стана да плаче: „Да ли имам рода ел' немам“ 2 Дочу гу мајка па дојде. Постоја на брег, поплака, Набра си сучке, па дома. Па виче Стана да плаче; Дочу гу татко па дојде. Постоја на брег поплака, Насече чибук, па дома.

Па виче Стана из Дунов; Дочу гу овчар из плану,! Па стаде на брег да пита, Па пита Стану што плаче. Стана му верно казала, Овчар јој пружи тојагу. „Врљи ми, Стано, тканицу“. Стана му врљи тканицу, Увати овчар, одведе.

. Карај, Дојке,“ на крај да карамо,

На крај кажу зелена ливада, На ливаду дрво обленово, Поди дрво шарена постеља, На постељу момак и девојћа. Играли се сас златну јабуку ;, Где играли тамо су заспали. Меджуз њи је дете провикало,

1 Планина.

2 Ово је скраћено име Радојка — Дојка.

3 У Црној Трави се каже међу, а у Власини и Преслапу леџу,