Brastvo

93

Бугара и постанка Кнежевине Бугарске. — У новој историји Срба, Бугара и Грка јасно се види, да, како је који од ових народа васкрсавао из ропства, и до којега дела слободне земље и државе дошао, или како се који прерађао (мислимо на Бугаре), тако је истицао и своје претенсије на остатак својих, према својим појмовима, земаља у Европској Турској. Те су се претенсије још у почетку својем заустављале на поменутим земљама, и пошто су се односиле на исте земље, оне су се још у почетку својем сукобљавале, и једна другу, готово са свим, и искључивале.

Има крајева у границама Старе Србије и Маћедоније, на које би претенсије поменута три балканска народа биле оправдане, али што нас у разматрању овога питања занима то је то, што национални противници српскога народа, користећи се вазда тешким положајем и српскога народа у Турском Царству и Србије у вршењу њезиних националних задатака, нарочито последњих деценија, хоће, у пркос историјским истинама, у пркос јасним и светлим одликама српскога народа у поменутим крајевима, у пркос оправданим и неминовним савременим потребама Србије и целокупнога Српскога народа, у пркос свему томе, — да поменуте земље означе као несрпске, као своје, и да српски народ у тим крајевима потпуно одроде.

Од последњих ратова на овамо, користећи се срећним положајем, који јој је створила Русија, и својимсмишљеним радом на својем националном питању, Бугарска је успела да своје претенсије на остатак територија Турскога Царства у Европи идентификује са погрешним оним појмом европскога јавнога мњења о Маћедонији. Бугарска је у томе толико успела, да се данас под именом Маћедонскота Питања не разуме толико Источно нити опште Балканско, колико чисто Бугарско Питање !

Како се, према приликама и околностима, које су се стицале и развијале у Х!Х веку, о највећи