Brastvo

Г људи, а За друге је уведена сивгофа ћопез!а. 2 ' новембру, "у другој партији велсиздајника, био сам амнсстиран и сам, па сам, прешавши у децембру у Загреб, имао прилике, да "многе политичке акције пратим из близа и да лично учеујем у њима. Почетком 1918. политичка је ситуација била, у главном, Наше везе са КАКО Ивон биле су врло оскудне увек амо деломичне. Најважније ствари сазнавали смо реко Прага и понек сад од извесних лица, која су изузетно обијала могућност да оду до Швајцарске и тамо ступе у ближи додир са неки М људима из емиграције. Информације, _ које смо имали, биле су редовно или непотпуне или јед3 ностране и нису много помагале, да се међу нама створи апсолутно уверење о потреби једне врсте акције. Ослањало "се, понајвише, на своје националне инстинкте и на своју политичку мудрост. У земљи самој мишљења су била веома подељена. Код клерикалних Словенаца још је била у курсу _мајска декларација са хабзбуршким оквиром, ин ако тада код вођа беше доста наговештавања, да се при .њему не · мисли и остати. Срби су били највећим делом потпуно пасивни. Они нису могли да се поново излажу прогону, кад у једва и са онолико хртава поднели већ један. Нису, даље, могли да забораве крваво наслеђе 1914. године и уче-. ствовање других елемената у зликовачкој хајци против њих. у, најзад, имади ни много поверења у извесне људе, гоји су стали на чело новог југословенског“. покрета. За њих е, уосталом, било јасно шта желе и у ком облику очекују решење свог н: ационалног питања. "Хрвати су били подељени у два табора. На једној страни беху франковци, који “су. тражили уједињење свих хрватских земаља под Хабзбур_ зима; а на другој српско-хрватска коалиција и СтарчевиЋанци,. који су искрено желели распад Аустрије. Код ових а другој страни била је велика разлика у тактици и то је то ометало заједнички рад. С тарчевићанци су постајали · више радикални и тражили су с нагласком, да се иу љи и пред инострапством манифестује опште народно адовољство. У том држању их је нарочито појачавало онашање Чеха. Код коалиције се опет рачунало с више ћ опрезности, али не из личних обзира. За њу је бар било "познато, да је прва у Хрватској после 1902. стварно не " само признавала НД дно јединство, него и највише радила "да до њега дође. Сад је била мање нагла. Ако она напусти | власт знало се, да би на управу несумњиво дошли или војпици или франковци, који су на то гл адно џекали и у Пешти. рло ниско лицитовали. Срби су, према босанском примеру, 5 могли мислити, шта би их могло снаћи у оба случаја. Читав. се југословенски покрет и раније и сада Пи азизце као. пска ствар и Хрвати су били, У најгорем случају, ознавани као У ДЕЛИ ИННО заведени. Паја ни 5 за било а