Brastvo

"

“

16 општем покрету. Ова је пристала на то, осећајући да је „дошао час јединственог народног иступа, и одмах је саавала и састанак својих. људи. |

Ствари су иза тога пошле неочекиваном брзином. Славни пролом на солунском фронлу био је почетак потпуног распадања Аустрије. Већ се чуо победни клик Белог Орла.“ Аустријски министри, мењајући (се у задњи час, кушају да спасу изгубљену ствар и очевидно губе ауторите: и сигурност. Али упорност и неувиђавност трајс и Пе јер су све веровали у неку волшебну измену ствари-и свакако нису били довољно свесни свега, што је било сазрело у душама народним за трајања овог страховитог прегарања. 16. октобра упућује цар Карло проглас, којим обећава решење југословенског питања, али нипошто на штету угарске круне. Као одговор на то излази 19. октобра манифест Народног Већа, који објављује своју конституцију и тражи међу осталим уједињење целокупног нашег народа «па читавом“ његовом етнографском територију, без обзира на ма које покрајинске и државне границе» и то «у једну

јединствену потпуно суверену државу». У 3. тачци изрично“

вели да »отклања основу рјешења нашег пародног питања,

еадржану у аустријском царском манифесту од 16. овог

мес сца, а исто тако и сваки будући приједлог, који би ишао за тим, да се наше народно питање ријеши дјелимично и да му се одузме његов међународни значај». За председника Народног Већа би изабран др. А. Корошец, а за потпредседнике Светозар Прибићевић и Др. А. Павелић.

Чим је Народно Веће било образовано и његов манифест објављен журила су се градска заступства, разна друштва и установе, да му признају компетенцију, да,га поздраве као представника идеје народног суверенитета, да

му положе заклетву верности и обећају сарадњу у сваком“

правцу. Питање је, међутим, било, шта ће оно да ради. Било је људи, који нису потпуно веровали, да је безуветан слом Аустрије тако неминован: држало се, да де она, која је имала врло тешких криза у прошлости, ипак знати некако наћи начина, да одржи баланс. Најзад, она је још била ту'и имала уза се војску, нарочито појачану у Срему и Србији немачким пуковима и ко је знао, да ли Тиса неће имати право са својом претњом. Други су, опет, тражили бунтовну акцију; посебно је то била жеља неких м. тађих елемената у војсци, међу ђацима и особито међу Далматинцима. Све је било у грозници и знало, да сваки дан носи по један комад хисторије на себи. Легитимисте су тражиле

сазив најпре хрватског, па онда. општег југословенског

сабора, да се на њима законским путем Ба оцеплење од Аустрије.

Док се тако колебало два-три дана стигоше вести о 7обупи словенских и чешких пукова. на талијанској (ево на

, +