Brastvo

>

тауер ПИ А у ЕрИрИЕ РрАљај ТЕ Жри

чл

вљаритетрие авио"

врсти

прелете рит УЗЕТ

После дугих и врло бурних саветовања читаве ноћи од 28.290. октобра, где су се први пут јасно обележила и сукобила два главна схватања о нашем државном уређењу, јединственом или федеративном, створен је дневни ред за сутрашњу седницу. Та је била очекивана с појмљивом напетошћу. На Марков Трг слегао се силан свет, друштва с барјацима, радничке организације, војска са народним кокардама и са две музике; готово све, што је могло да се креће. То јутро вратио се из Беча и бан, који је известио цара о ситуацији и одлучио, да званично изјави, да своју власт полаже Народном Већу. Нешто иза 10 сати, пошто су на посебну страну саборнице дошли чланови Народног Већа, који нису у хрватском сабору, отворио је др Б. Медаковић седницу наглашујући важност тог дана. Онда је Светозар Прибићевић образлагао хитни предлог о раскиду и изразио, да се «Далмација, Хрватска и Славонија заједно са Ријеком проглашује и према Аустрији и према Угарској за независну државу, али пошто у Далмацији, Хрватској и Славонији живи само један део великог нашег народа, изјављује одмах хрватски сабор овим прешним предлогом, да је краљевина Далмација, Хрватска и Славонија заједно са Ријеком вољна ступити у заједничку потпуно суверену државу Словенаца, Хрвата и Срба». Његов је говор био бурно поздрављен, он сам окићен цвећем са галерија, а др А. Павелић предложио је и сабор примио, да се тај говор А Ла читавој земљи. Нарочито је одобравање завршило задње Прибићевићеве речи, п8 ја смисао поднетог предлога у том, да се наша држава зависна и потпуно суверена «протеже на читавом нашем паорнном територију од Соче тамо до Солуна». После њега узео је реч др А. Павелић образлажући други хитни предлог, да хрватски сабор сву своју власт пренесе на Народно Веће. Стјепан Радић је образлагао трећи хитни предлог ради ограничења извоза хране из наше државе у туђе земље. Иза њега је говорио, у име франковаца, др Владимир Пребег, поздравивши младу слободу и изјавивши, да ће с обзиром на испуњени програм странке којој припада предложити истој да ликвидира. Др Јосип Шиловић, у име старих мађарона, изјавио је једнодушан пристанак. У саборницу су тог дана,

"за време седнице, пусгили и једну велику депутацију за-

гребачких госпођа, које су за средства државе донеле свој накит као први прилог. Народ је на пољу клицао и поздрављао хисторијски акт у већини свестан, да он несумњиво значи ново доба његовог државног живота.

Народно Веће постало је тако врховна власт у земљи. Његова функција била је и законодавна и контролна, а одлуке потпуно суверене. У председништву, које је имало сву врховну власт — јер извршна је пренесена на покрајинске владе, које су бирала покрајинска већа, а председ-_