Brastvo

мр зе

Мт ићи “

винцији био је намесник и познати историк грчко-римски Дијон Касије, · који је једно време управљао и Панонијом

"(7 око 229). Из Илирика је био. родом Амијан Марцелин,

такођер познат као историк (доба Јустинијаново); кад је цар Глицерије абдицирао, он се повукао у Салону (код дан. Спљета) као епископ; код Мурзе (дан. Осека) потукао је. цар Констанције свог супарника Магненција 6 Итл.

Било је једно време, кад данашња лопта земљина није постојала, или боље, кад се земља налазила у гасовитом стању. После тога је она била, опет врло дуго, у усијаном стању. Дабогме да у обе те периоде на њој није било уопште живота. Али и пошто се створила кора земљина, на земљи се за дуго још не појављује човек. Има биљака и животиња, чак су у извесним периодима флора и фауна далеко богатије но данас; али човека нема. Он се јавља, изгледа, тек у последњој периоди развитка органског живота на земљи, у такозваном дилувијуму.

Првобитни, дилувијални, човек разликовао се дос та. Ра данашњег човека по изгледу. Он је имао нпр. ниско чело, забачено теме, испупчене јагодице, а вилице су му стр: чале напред. Кох

Дуго је човек био на веома ниском ступњу културе: Вековима он није знао ни за какво друго оруђе осим з2 оруђе од камена који би више или мање окресао тако да је њиме могао сећи, бости и стругати. То оруђе није никад у тој периоди углађено. Ово време зове се палеолитско (старокамено).

Палеслитски човек не зна за земљорадњу ни за сточаретво. Он живи од лова. Животиња домаћих он нема. У палеолитско доба, даље, не зна човек још да прави судове од земље. Он исто тако не уме себи да сагради стан нити живи у већем друштву. Најпре није знао ни ватру да ложи; доцније међутим вероватно употребљавао је не само да:се огреје-него и да: зготови јело. |

Интересантно је да човек на том тако ниском ступњу цивилизације показује ретке уметничке гособине. У неким пећинама у којима је живео палеолитски човек нађене су

"на зидовима слике које је он израдио. Те слике изазивају

"право дивљење својом природношћу и верношћу.

У нашим областима нађени су досада. само на једном

месту сигурни трагови палеолитског човека. У Крапини (недалеко од Загреба) у једној пећини отконани су многооројни“ остаци од скелета -дилувијалног човека. Ти остаци падају међу најзнатније остатке од првобитног човека. Није невероватно да је у ово доба и неки други крај. наше земље био насељен. У Србији, у преконошкој пећини, · нађен је нпр. један кремени нож који је може бити из палеолитске периоде. Али то није сигурно. 3