Brastvo

ПОСТАНАК И ПОРЕКЛО НАРОДНИХ ПЕСАМА О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ

У обилној и драгоценој ризници наше народне поезије највећи је круг песама посвећен Краљевићу Марку — много већи него икојем другом јунаку или владаоцу српском. И те су песме најомиљеније у свему народу нашем, а по обради мотива и лепоти облика оне и долазе у ред наших најлепших песама јуначких.

Сва та множина песама оставља утисак да је Марко само великим јунаштвом и витешким врлинама својим могао стећи народну љубав и славу која му је тако обилато додељена. У њима је он недостижни јунак, окићен ореолом митских хероја; са витешких врлина прави је тип средњевековних ритера; он је и представник самога народа који је у њему кроз векове оличавао своје наде и идеале, своја осећања и своје особине. ( њему се певало и пева свуда где има Срба; у сваком крају српском, у сваком куту и колиби прославља се име његово. Песмама о Марку српски се народ одушевљава и поноси; но њима би се поносили и други већи и културнији народи.

Нису народне песме о Марку само код Срба омиљене; њих су пригрлила и остала братска племена југословенска: Хрвати и Словенци. У Банији и Загор у, у Лики и Крбави, у Приморју и на острвима, у Истри, Крањској и све до Марибора и Триглава, Марко је такође омиљени јунак народни. О Марку се прича и код туђинских народа који живе у суседству са Србима, код Бугара, Турака, Грка, Румуна и Арбанаса. Велико јунаштво вазда је цењено код свих народа тако, да су се често одушевљавали херојским делима и туђинских јунака; па је разумљиво што “је и име тако

' Пре рата сав је свет рачунао Бугаре у Јужче Словене. За време рата пак, на опште изненађење, Вазов, велики песник и патриота бугарски, а поред њега и други писци, па и професори бугар. универзитета, објављивали су свему свету да Бугари нису Словени, да у њима тече шатарско-пранска крв и ла се они поносе тиме. Стога мислимо да немамо више права убројавати их у Словене.

њој себи

~